Flunisan je antidepresiv i ne sme da se meša sa alkoholom! Tako da će ovaj post biti moja zvanična objava da ne smem da konzumiram alkoholna pića do daljnjeg. Ne, ne smem čak ni malo. Ma ni jedno pivo.
Da, pivo u sebi ima alkohol i važi za alkoholno piće.
Ali, ne brinite od sad svakog dana uzimam koktelčiće ;) Prepisan mi je još jedan lek koji uzimam popodne i uveče, a Flunisan kao i pre - za doručak.
Taj novi lek treba da mi pomogne da se osećam manje anksiozno.
Anksioznost /def./ stanje koje se karakteriše osećajem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti, straha da će se nešto strašno dogoditi, uz psihomotornu napetost i unutrašnji nemir.
Juče sam prvi put uzela novi lek i saznala da mi je doza bila prejaka jer me bukvalno ošamutio. Zvala sam doktorku i smanjila mi je dozu dok se ne naviknem. Usput sam i saznala da nisam poslušala uputstva koja mi je dala, ups.
Danas se osećam dobro.
P.S. tema o mentalnom zdravlju treba da bude ozbiljna, ali i treba da bude nešto o čemu se otvoreno govori. Ovo je moj način da započnem priču o tome.
Da tu sam. Da novi video kasni dobra 3 dana (slovima: TRI). Neću puno da vam se pravdam, ali. Ali između selidbe i editovanja videa krenula sam i na novu kliniku na stažu (na kojoj zapravo radim celu smenu!). Na sve to našle su i da mi se dešavaju tehničke smetnje sa programom za editovanje. Nego dosta sam kukala.
Ovonedeljni video je možda malo drugačiji, malo duži i većinom sam ja u njemu. Solo. Pritom snimljen iz ruke. Htela bih da znam kako vam se to čini? Je l predugačko?
I da, još nešto drugačije - pričam o Taxify aplikaciji. Da budem preciznija: isprobavam Taxify aplikaciju po prvi put. Čućete da kroz ceo video pominjem i UBER aplikaciju. Poenta te aplikacije je bila da svako ko ima kola može u slobodno vreme da ponudi i da preveze nekoga od tačke A do tačke B, i na taj način zaradi ekstra keš. Sada je to već iz nečega što je trebalo da bude hobi za nekolicinu, postao ozbiljan posao mnogim ljudima u Americi. Međutim, kompanija UBER ima problem sa širenjem svoje firme van prostora SAD-a i to su uglavnom drugačiji zakoni i ostali taxisti (nemojte me držati za reč, ali otprilike je ta neka problematika). Kao odgovor na UBER aplikaciju jedan devetnaestogodišnjak u Litvaniji je osnovao Taxify. Možda ćete se složiti sa mnom (ako ste probali jedno i drugo) da je Taxify malo previše sličan UBER-u, samo nije UBER. Što ćete i čuti da sam ponovila bar pet puta u videu, jer ni meni nije bilo jasno!
Uglavnom htela sam da podelim sa vama moje prvo iskustvo sa ovom aplikacijom a detaljnije možete naći i na njihovom web-sajtu https://taxify.eu/sr/
Nego da ne zaboravim najbitniju stvar da vam kažem! Ako hoćete i vi da probate kako radi aplikacija i da pratite žuti autić dok dolazi po vas iskoristite moj kod KRISTINARQQ da dobijete 600 din gratis za prvu vožnju ;)
P. S. ovde je jako bitno da znate da ćete ove "besplatne pare" dobiti samo ako u opciji PLAĆANJA registrujete svoju kreditnu karticu i izaberete da preko nje želite da platite vožnju.
P.P.S. U sledećem videu i postu detaljnije o tome.
P.P.P.S. I još sam htela ovo da vam kažem - kad pravite zeleni smoothie biljke (tipa spanać, zelje) stavljajte na kraju ;)
Bez većeg odugovlačenja tekstualno ovog puta pustiću vas da na miru odgledate moj prvi "film" ;)
Vreme ove nedelje me ne služi baš najbolje.. Trenutno sam u procesu pakovanja, pa seljenja, pa raspakivanja, pa prepakivanja.. Ovih dana bukvalno živim u koferu!
Ali. Ali, to nije izgovor da ne ispoštujem slogan na kanalu
>>novi video svakog ponedeljka<<
Tako sam došla na ideju da izbacim baš ovaj kratak film, ako se uopšte može svrstati u tu kategoriju.
U prazničnom duhu proslavili smo osmi mart. Kažem praznično, jer taj dan nisam otišla na staž - a to se onda podrazumeva pod neko praznovanje hehe. Vodila sam Kevina na Slaviju da mu pokažem prodavce cveća koji su toga dana bili bukvalno na svakom ćošku (znam da je Slavija u obliku kruga, ali tako se valjda kaže). Skoro svaka devojka i žena koja je prošla ulicom nosila je cveće u ruci. Zanimljivo je kako je ovaj praznik "uhvatio" tradiciju poklanjanja cveća ženama, a Wikipedija kaže da je 'praznik prihvaćen u svim socijalističkim zemljama nakon što je Aleksandra Kolontaj ubedila Lenjina da praznik prihvati kao državni'*.
Kevin mi nije poklonio ružu za osmi mart, jer sam ja veći fan čokolade nego cveća, ali sam je ipak dobila od menadžmenta restorana 'Lorenzo&kakalamba'. A kakvi su nam utisci o restoranu pogledajte u mom novom videu.
150g izrendanog gouda sira (ili bilo koji sir koji se topi)
pakovanje tortilja
kisela pavlaka za serviranje
so, biber
*po želji - kumin
Povrće oprati i iseckati. U prethodno zagrejan tiganj staviti puter, zatim dodati povrće. Dinstati povrće na srednjoj vatri dok ne postane mekano. Na kraju posoliti i dodati kumin po želji.
Izrendati kačkavalj dok se povrće dinsta.
Kada je povrće gotovo, prebaciti iz tiganja u posudu, a tiganj oprati /ili ako vas mrzi odmah da perete uzmete drugi/.
Na zagrejan tiganj staviti jednu tortilju, preko nje dodati pripremljeno povrće, posuti sa dosta sira. Preko svega toga staviti drugu tortilju i dobro je pritisnuti da bi sir mogao sve sastojke da poveže. Pustiti da se peče dok sa donje strane ne postane zlatne boje, zatim pažljivo preokrenuti na drugu stranu pa i nju peći isto toliko.
Gotovu kesedilju prebaciti na dasku za sečenje i iseći na trouglove. Servirati uz kiselu pavlaku.
Već znate da sam diplomirala i već sam pisala kako mi je bilo u taxiju do fakulteta, pa sam mislila da danas sa novim vlogom podelim jednu priču o stvarnom životu doktora stomatologije. Doktora početnika. Pa ovako.
Moj život kao dipl dr stom.
Čin prvi.
Prošle nedelje prvi put sam zvala majstora da dođe da popravi mašinu (ne mogu da je upalim iskočilo dugme). Zove me dečko danas, pita kad može da dođe. Dogovorimo se mi, on dođe. Gleda šta je, nije mu jasno - sve su žice lepo povezane, ne vidi u čemu je problem. Zove starijeg majstora da se konsultuje. Pita majstor: "Da l' je uključeno u struju?" Pogledamo - jeste.
Gleda dečko opet, pa ponovo zove starijeg kolegu. Pričaju oni tako, pa me pita dečko: "A je l' uključen kompresor?"
Odem ja da vidim, kad ono NIJE.
Uključim kompresor. I. Mašina radi!
Pitam ja dečka: "Nego, kol'ko košta što si mi pokazao kako da uključim mašinu?!".
Kojim danima je okej da doručkujem čokoladne brioše? Da sam pitala građanine Pariza umesto odgovora dobila bi verovatno samo zbunjene face. U Parizu je okej svaki dan, a u Beogradu najlepše ih pravi Šarlo i možeš da ih kupiš samo ujutru. Čim otvori pekaru. To je bio razlog što sam prošle subote ustala u 7 ujutru. A da li je vredelo procenite sami?
Radnja se događa na Vračaru u nedeljno popodne, posle subotnjeg izlaska. Nedelja u Beogradu je dan drukčiji od bilo kojeg drugog, izlazi iz svakog šablona. Tako da je nedeljom sve dozvojeno - spavanje do kasno, prva kafa u podne, doručak ceo dan. Upravo sam i ja imala jednu takvu nedelju. A gde smo našli mesto koje služi doručak ceo dan saznajte u vlogu - drugom po redu *winkwink*.
Bila sam nervozna to jutro u taxiju dok smo se vozili ka fakultetu. Pre toga, u stanu, dok sam oblačila crnu haljinu osećala sam se nekako bezveze. Ništa mi nije odgovaralo. Nije mi se sviđao pad na haljini. Nije mi se sviđala njena dužina. Tako obučena stajala sam pred ogledalom i gledala u nezadovoljnu sebe.
Sve to više nije bilo bitno onog momenta kad sam sela nazad na svoje mesto u amfiteatru sa okruglom kutijom u ruci. Pažljivo sam je otvorila. Ruke su mi podrhtavale, priznajem. Pokušavala sam da se ne obazirem na to - kao da nije ništa, sitnica. Sve dok nisam odmotala papir na kome je ispod 'Diploma' stajalo moje ime. Ipak to nije bio tamo neki običan trenutak. Možda još uvek ne vidim smisao svega ovoga, ali verujem svom instinktu. Sada još više.
"Ne možete složiti kockice gledajući unapred, možete ih složiti jedino gledajući unazad. Dakle, morate da verujete da će se tačke povezati u vašoj budućnosti. Morate da verujete u nešto - vašu petlju, sudbinu, život, karmu, šta god. Zato što verovanje da će se kockice složiti vam daje samopouzdanje da sledite svoje srce čak i kada vam se čini da ste skrenuli sa utabane staze i to će da stvori odlučujuću prednost u životu."
- Steve Jobs -
*deo transkripta pozdravnog govora izvršnog direktora kompanije Apple koji je držao diplomcima Stenford koledža 2005. godine* prevod preuzet sa sajta http://project-management-srbija.com
Prvi vlog. Prvi put. Prvi pokušaj. Trebalo mi je tačno 6
(slovima: ŠEST) dana da editujem i uploadujem video. Kao što moraš prvih 50
puta da padneš na dupe i kolena dok ne naučiš da voziš snowboard, tako je bilo
i sa ovim. Isplati se sav taj 'bol' za krajnji osećaj koji je uvek neverovatan
kad naučiš nešto novo.
"And it's the doing that is the most important
part." - Casey Neistat, movie maker.
Sa ovim citatom iz Kejsijevog stotog vloga završavam ovo
kratko trabunjanje o mom prvom vlogu.Do
sledećeg gledanja,
