The Unexpected Trailer 4 My First Video

Pre dve nedelje na ovaj dan u 5 ujutro stigli smo u Beograd. Bila je magla. Takav je ceo Decembar.

Tog 7og dana dvanaestog meseca vratili smo se sa Bleda.

Poslednji beg iz stvarnosti za ovu godinu.

Ali ovaj put u pravom smislu tog izraza. Bledsko jezero ima taj čarobni izgled.

Svetlo roze izlaske Sunca. Paperjaste kumuluse koji bezbrižno lebde iznad površine jezera. Graciozne labudove koji mirno jedre. Srednjovekovne kule i zamkove na vrhu litice.

Hladna, maglovita jutra koja pridodaju na mističnosti ovom drevnom mestu.

Četrnaest dana kasnije sedim ispred svog laptopa u Beogradu. U pozadini svira džez, a ja pokušavam da sastavim ovih deset rečenica. Pišem ih dugo i čitam iznova. Nisu mi nešto specijalne ove rečenice večeras, ali se trudim da budu moje. Sa rečenica prelazim na slike. Provlačim ih kroz plave filtere i dodajem roze tonove. Upravo tako sam ih videla svojim očima. Njih, te maglovite obrise planina iznad Bleda.

napisano 21.12.2015. godine

u Beogradu

slikano na Bledu

Upravo sa svog poslednjeg putovanja napravila sam svoj prvi video. Trejler za prvi video, zapravo. Ali, bitno je početi - pa makar i sa 30 sekundi! Sa ovim novim poglavljem završavam 2015-tu godinu, a u sledećem postu se prvi put osvrćem unazad i pravim sebi jedan mentalni podsetnik stvari koje sam uradila do sada.

Do sledećeg čitanja.

Kristina

xo.

Život jedne Male Sirene

*vikendom kad me pitaju da izađem u grad a napolju je Oktobar i hladno i pada kiša*

Prošlog vikenda nije mi trebao kišobran da izađem napolje. Nisu mi bile potrebne čizme, a o kaputu nisam ni razmišljala. Oblaci su bili oblačasti - onako kao nacrtani. Jutro nije obećavalo, ali je već oko podneva ugrejalo i mogli smo da se kupamo u spoljnom bazenu. Nisam ni ja verovala da sam tog trećeg oktobra sedela u bašti spa centra i sunčala, sad već pobelele, noge.
Voda u bazenu je bila iste temprature kao i vazduh napolju, a moja gopro kamera spremna. Sat vremena gnjurenja kasnije i prevrtanja u vodi na kameri je pisalo da u memoriji ima oko 350 slika. Nedelju dana kasnije uspela sam sve da ih pregledam, a ovo su samo neke od njih. Ako vam se sviđaju moje podvodne slike onda možete pratiti život jedne Male Sirene i na Instagramu pod pseudonimom @blondihere . 

photographed with: GOPRPO camera
edited with: VSCOcam app
location: Hotel 'Izvor' - Aranđelovac

Izgubljena u prevodu

Mislim da je tog dana bilo 40°C. Subjektivni osećaj 47°C.

Još od prošlog Szigeta htela sam do ostrva da stignem trajektom. Lucia mi je spomenula da može i tako da se dođe na festival. 

Glavni problem tog 17. avgusta bio je što sam na glavi imala fascinator sa mačijim ušima, što ne razumem reč mađarskog i što nisam sačuvala instrukcije sa Google-a.

Bez uvrede Mađari, ali jezik nema sličnosti ni sa jednim meni poznatim anglosaksonskim jezikom.

Izgubljena u prevodu, umesto da odmah skrenem desno, čim sam sišla ispod mosta, ja skrenem levo.

5 kilometara pešačenja i tri nervna sloma kasnije, vratim se opet ispod mosta, odakle sam i krenula. 

Ovaj put skrenem desno umesto levo. I vidim trajekt. 

Kako odlazi. 

BEZ MENE!!

Pomislim >>sve je okej, neću da se nerviram<<. Priđem ogradi da pogledam red vožnje. 

Sledeći je tek za 30 minuta.

Okrenem se. 

Odem do Meka.

Kupim krofnu i veliki šejk od čokolade. 

U Budimpešti.

17. Avgusta 2015.

leto 2015 godine

Photography by: Kristina Živadinović 

Edited with VSCOcam app.

#365DaysOfInternship

Dan prvi.

Uvek budi na vreme. Uvek.

Slušaj i gledaj oko sebe.

Brzo reaguj.

Ostani budan.

Nikada nemoj reći ne.

Pitaj. Slobodno pitaj.

Gledaj i uči.
Na kraju dana idi na bazen.

savet dana >>sve upakuj u mašnicu<< 

Dan drugi.

Bio je jako spor dan.

Jedva po neki pacijent na stolici.

U jednom trenutku nas petoro u sali,

neprijatnu tišinu prekida samo pokvarena sijalica

koja dosadno zuji.

Ulazi dečko i prilazi mi, treba da mu se skidaju konci.

>>Ok, važi. Sedi u stolicu.<<

Srednje visine, mršav. (onako moderno mršav)

Plav. Leva podlaktica sa nekoliko "minimalističkih" tetovaža.

Crna majica. Crne, uske, iscepane farmerice.

Adidas patike.

Sutra putuje za Amsterdam, tamo ostaje da radi.
Posle njega dolazi devojka. Čeka da joj obrade papire za Nemačku.
"Trbuhom za kruhom?" ili trbuhom za "patikama"?

savet dana >>probaj svaki dan nešto novo<<

Treći dan.

Koffein. Koffein sa jednom kesicom šećera.

Ali šećerom od kokosa. 

Ili ti kokosovim.

U zoni, uz jazz radio.

Nekim danima mora i tako.

savet dana >>nije sve tako crno<<

U Beogradu,

1. septembar

jesen 2016. godine

 

Uz šolju čaja

Ne znam kojim bih redom i kako bih.

Da li hronološki da počnem?

A onda da li bih počela od napred ili od nazad?

...

Počeću od ovog trenutka.

Učim da živim u sadašnjosti. Da proživljavam dati momenat.

Da na prošlost gledam kao na dragocena iskustva i lekcije.

Da se radujem svakom novom danu i da ne planiram budućnost.

Da se prepustim trenutku sadašnjosti.

Da dišem.

Da slušam svoje telo.

Da dodirujem sveže listove drveća ispod čijih grana prolazim.

Da posmatram ljude i životinje oko sebe.

Da ih slušam.

...

Napolju pada kiša.

Na krevetu pored mene lap-top, fotoaparat, knjiga od Remarka i šolja čaja. Šolja je na cvetove. Napolju miriše na jesen. Ja sam još uvek umorna.

Kašljem. Pa pijem čaj, pa opet kašljem. Pa uzmem kašičicu meda.

Oporavljam se.

Učim.

Dišem.

Valjevo

22. avgust 2015.

leto 2015. godine

Photography by: me

Edited with: VSCOcam

Location: Banja Koviljača, Srbija

Malinska

Dečaci kao dečaci vole da se igraju "sa vatrom". Sedeli su na ivici oštrih stena i rukama pokušavali da ulove ježeve.
Ovde je bilo dosta ježeva skrivenih između stena na dnu mora. Ako ne paziš vrlo lako možeš da doživiš neprijatni bliski susret sa ovom miroljubivom životinjicom.
Moja stopala su već nakon prvog ulaska u vodu postala izranjavana. Videla sam svežu krv kako izlazi iz pocepane kože na mom malom prstu. Čudno, ali nekako to mi je prijalo.
Tetka voli Sunce i leškarenje na stenama više nego duga plivanja u moru. Imali smo vremena za sve to. Za ispijanje kafa u podne, čitanje nedovršenih knjiga što smo ih još započele preko zime, duge razgovore, posmatranje pučine i zalazaka Sunca.
Udisala sam morski vazduh i živela ostrvski život. Hodala bosa. Šetala kamenim putevima do plaže u susednom mestu. Leškarila. Disala i upijala sve oko sebe.
Volela sam sve to i prijalo mi je.
Pa makar i na par dana.
Nekada je samo toliko dovoljno.

Malinska

6. avgust 2015.

leto 2015. godine

Photography by: me  & Tetka

edited with: VSCOcam



"Indian summer"

"...kada predjete most koji vodi iz Danske u Švedsku vozite se pravcem za Vernamo. Nakon 375og kilometra skrenite sa glavnog puta. Tim putem vozite se dalje još 1.9km i sa leve strane uz jezero nalazi se kućica, treća po redu od glavnog puta.", glasilo je uputstvo napisano čitkim rukopisom na papiru A4 formata.

odjednom sa asfalta silazimo na kameni put. kola usporavaju i mi se polako vozimo. sa desne strane puta ljubičasti cvetovi na visokim zelenim stabljikama. >>ljubičasta boja je najređa u prirodi<< reče mi kasnije Igor kada je čuo o mojoj fascinaciji cvetovima kraj puta.

tačno nakon 1.9km Žaklina uspori. sa naše leve strane bilo je jezero ali nema nigde kućice. da nismo promašili? 

desno se spuštao put koji je bio zarastao travom. očigledno je bilo da niko nije dugo prolazio tuda. baba Ruža je izašla iz kola da izvidi situaciju. nekoliko minuta kasnije čuli smo je kako viče "Nema ničega ovde, vratite se nazad!". okrenuli smo kola i par metara kasnije videli crveni krov kako viri iza drveća, sada sa naše desne strane. put do kućice bio je nejasno obeležen iz pravca odakle smo dolazili. 

ostalo je samo da se popnemo i vidimo da li je to naša kuća ili da tražimo dalje.

tri cela dana proveli smo u šumi u Švedskoj pored jezera. tri cela dana bez interneta i slabim signalom za mobilni. 

naredna tri dana protekla su otprilike ovako: doručak, kupanje u jezeru i skakanje sa čamca, lenčarenje na verandi, dugački razgovori, šetnje po šumi, večera i nekoliko partija Remija pred spavanje. 

odmor. pre svega. od svega.

>>ovakva su ti leta u Skandinaviji. dani su dugi a temeratura prijatna<< reče Igor, >>oni to zovu "Indian summer"<<

pictures edited with: VSCOcam app

"Real mature" / Zaista odrasla [?]

Matura. 

Mature [eng.] - fully developed physically; full-grown.

Sledeća definicija od Google-a - kada organizam postane fizički zreo.

A kada to nastupa mentalno? Kada smo spremni za pravu maturu? Ne onu malu maturu posle prvih osam razreda škole, ni onu veliku kada jedva čekamo da napunimo 18 jer smo tada "odrasli", mislim na PRAVU maturu. Ono kad treba da kreneš sam u Svet i da donosiš odrasle odluke. Kad dođe vreme za to? I još bitnije da li budeš spreman za to?

>>To je čudno<<, promrmlja, >>ali dokle god čovjek ne zaboravi da pada i pada, ništa nije izgubljeno. Čini se da život voli paradokse. Kad čovjek povjeruje da je posve siguran, nalazi se uvijek smiješno i neposredno prije pada - ali kad zna da je izgubljen, život ga obasipa poklonima. Tu ne treba da sam činiš ništa - život trči za tobom kao pudl.<<
Klerfe sjede kraj nje. >>Odakle sve to znaš?<<
>>Ja to samo onako govorim. To su polovične istine - kao sve.<<

odlomak iz knjige >>Nebo ne zna za miljenike<< E. M. Remarque

Photography by: Boris Jovanovic