Uz šolju čaja

Ne znam kojim bih redom i kako bih.

Da li hronološki da počnem?

A onda da li bih počela od napred ili od nazad?

...

Počeću od ovog trenutka.

Učim da živim u sadašnjosti. Da proživljavam dati momenat.

Da na prošlost gledam kao na dragocena iskustva i lekcije.

Da se radujem svakom novom danu i da ne planiram budućnost.

Da se prepustim trenutku sadašnjosti.

Da dišem.

Da slušam svoje telo.

Da dodirujem sveže listove drveća ispod čijih grana prolazim.

Da posmatram ljude i životinje oko sebe.

Da ih slušam.

...

Napolju pada kiša.

Na krevetu pored mene lap-top, fotoaparat, knjiga od Remarka i šolja čaja. Šolja je na cvetove. Napolju miriše na jesen. Ja sam još uvek umorna.

Kašljem. Pa pijem čaj, pa opet kašljem. Pa uzmem kašičicu meda.

Oporavljam se.

Učim.

Dišem.

Valjevo

22. avgust 2015.

leto 2015. godine

Photography by: me

Edited with: VSCOcam

Location: Banja Koviljača, Srbija

Malinska

Dečaci kao dečaci vole da se igraju "sa vatrom". Sedeli su na ivici oštrih stena i rukama pokušavali da ulove ježeve.
Ovde je bilo dosta ježeva skrivenih između stena na dnu mora. Ako ne paziš vrlo lako možeš da doživiš neprijatni bliski susret sa ovom miroljubivom životinjicom.
Moja stopala su već nakon prvog ulaska u vodu postala izranjavana. Videla sam svežu krv kako izlazi iz pocepane kože na mom malom prstu. Čudno, ali nekako to mi je prijalo.
Tetka voli Sunce i leškarenje na stenama više nego duga plivanja u moru. Imali smo vremena za sve to. Za ispijanje kafa u podne, čitanje nedovršenih knjiga što smo ih još započele preko zime, duge razgovore, posmatranje pučine i zalazaka Sunca.
Udisala sam morski vazduh i živela ostrvski život. Hodala bosa. Šetala kamenim putevima do plaže u susednom mestu. Leškarila. Disala i upijala sve oko sebe.
Volela sam sve to i prijalo mi je.
Pa makar i na par dana.
Nekada je samo toliko dovoljno.

Malinska

6. avgust 2015.

leto 2015. godine

Photography by: me  & Tetka

edited with: VSCOcam



"Indian summer"

"...kada predjete most koji vodi iz Danske u Švedsku vozite se pravcem za Vernamo. Nakon 375og kilometra skrenite sa glavnog puta. Tim putem vozite se dalje još 1.9km i sa leve strane uz jezero nalazi se kućica, treća po redu od glavnog puta.", glasilo je uputstvo napisano čitkim rukopisom na papiru A4 formata.

odjednom sa asfalta silazimo na kameni put. kola usporavaju i mi se polako vozimo. sa desne strane puta ljubičasti cvetovi na visokim zelenim stabljikama. >>ljubičasta boja je najređa u prirodi<< reče mi kasnije Igor kada je čuo o mojoj fascinaciji cvetovima kraj puta.

tačno nakon 1.9km Žaklina uspori. sa naše leve strane bilo je jezero ali nema nigde kućice. da nismo promašili? 

desno se spuštao put koji je bio zarastao travom. očigledno je bilo da niko nije dugo prolazio tuda. baba Ruža je izašla iz kola da izvidi situaciju. nekoliko minuta kasnije čuli smo je kako viče "Nema ničega ovde, vratite se nazad!". okrenuli smo kola i par metara kasnije videli crveni krov kako viri iza drveća, sada sa naše desne strane. put do kućice bio je nejasno obeležen iz pravca odakle smo dolazili. 

ostalo je samo da se popnemo i vidimo da li je to naša kuća ili da tražimo dalje.

tri cela dana proveli smo u šumi u Švedskoj pored jezera. tri cela dana bez interneta i slabim signalom za mobilni. 

naredna tri dana protekla su otprilike ovako: doručak, kupanje u jezeru i skakanje sa čamca, lenčarenje na verandi, dugački razgovori, šetnje po šumi, večera i nekoliko partija Remija pred spavanje. 

odmor. pre svega. od svega.

>>ovakva su ti leta u Skandinaviji. dani su dugi a temeratura prijatna<< reče Igor, >>oni to zovu "Indian summer"<<

pictures edited with: VSCOcam app