"...kada predjete most koji vodi iz Danske u Švedsku vozite se pravcem za Vernamo. Nakon 375og kilometra skrenite sa glavnog puta. Tim putem vozite se dalje još 1.9km i sa leve strane uz jezero nalazi se kućica, treća po redu od glavnog puta.", glasilo je uputstvo napisano čitkim rukopisom na papiru A4 formata.
odjednom sa asfalta silazimo na kameni put. kola usporavaju i mi se polako vozimo. sa desne strane puta ljubičasti cvetovi na visokim zelenim stabljikama. >>ljubičasta boja je najređa u prirodi<< reče mi kasnije Igor kada je čuo o mojoj fascinaciji cvetovima kraj puta.
tačno nakon 1.9km Žaklina uspori. sa naše leve strane bilo je jezero ali nema nigde kućice. da nismo promašili?
desno se spuštao put koji je bio zarastao travom. očigledno je bilo da niko nije dugo prolazio tuda. baba Ruža je izašla iz kola da izvidi situaciju. nekoliko minuta kasnije čuli smo je kako viče "Nema ničega ovde, vratite se nazad!". okrenuli smo kola i par metara kasnije videli crveni krov kako viri iza drveća, sada sa naše desne strane. put do kućice bio je nejasno obeležen iz pravca odakle smo dolazili.
ostalo je samo da se popnemo i vidimo da li je to naša kuća ili da tražimo dalje.
tri cela dana proveli smo u šumi u Švedskoj pored jezera. tri cela dana bez interneta i slabim signalom za mobilni.
naredna tri dana protekla su otprilike ovako: doručak, kupanje u jezeru i skakanje sa čamca, lenčarenje na verandi, dugački razgovori, šetnje po šumi, večera i nekoliko partija Remija pred spavanje.
odmor. pre svega. od svega.
>>ovakva su ti leta u Skandinaviji. dani su dugi a temeratura prijatna<< reče Igor, >>oni to zovu "Indian summer"<<
pictures edited with: VSCOcam app
Нема коментара:
Постави коментар