Izgubljena u prevodu

Mislim da je tog dana bilo 40°C. Subjektivni osećaj 47°C.

Još od prošlog Szigeta htela sam do ostrva da stignem trajektom. Lucia mi je spomenula da može i tako da se dođe na festival. 

Glavni problem tog 17. avgusta bio je što sam na glavi imala fascinator sa mačijim ušima, što ne razumem reč mađarskog i što nisam sačuvala instrukcije sa Google-a.

Bez uvrede Mađari, ali jezik nema sličnosti ni sa jednim meni poznatim anglosaksonskim jezikom.

Izgubljena u prevodu, umesto da odmah skrenem desno, čim sam sišla ispod mosta, ja skrenem levo.

5 kilometara pešačenja i tri nervna sloma kasnije, vratim se opet ispod mosta, odakle sam i krenula. 

Ovaj put skrenem desno umesto levo. I vidim trajekt. 

Kako odlazi. 

BEZ MENE!!

Pomislim >>sve je okej, neću da se nerviram<<. Priđem ogradi da pogledam red vožnje. 

Sledeći je tek za 30 minuta.

Okrenem se. 

Odem do Meka.

Kupim krofnu i veliki šejk od čokolade. 

U Budimpešti.

17. Avgusta 2015.

leto 2015 godine

Photography by: Kristina Živadinović 

Edited with VSCOcam app.