Bila sam nervozna to jutro u taxiju dok smo se vozili ka fakultetu. Pre toga, u stanu, dok sam oblačila crnu haljinu osećala sam se nekako bezveze. Ništa mi nije odgovaralo. Nije mi se sviđao pad na haljini. Nije mi se sviđala njena dužina. Tako obučena stajala sam pred ogledalom i gledala u nezadovoljnu sebe.
Sve to više nije bilo bitno onog momenta kad sam sela nazad na svoje mesto u amfiteatru sa okruglom kutijom u ruci. Pažljivo sam je otvorila. Ruke su mi podrhtavale, priznajem. Pokušavala sam da se ne obazirem na to - kao da nije ništa, sitnica. Sve dok nisam odmotala papir na kome je ispod 'Diploma' stajalo moje ime. Ipak to nije bio tamo neki običan trenutak. Možda još uvek ne vidim
smisao svega ovoga, ali verujem svom instinktu. Sada još više.
27. januara 2016.
u Beograd
-------------------------------------
-------------------------------------
"Ne možete složiti kockice gledajući unapred, možete ih složiti jedino gledajući unazad. Dakle, morate da verujete da će se tačke povezati u vašoj budućnosti. Morate da verujete u nešto - vašu petlju, sudbinu, život, karmu, šta god. Zato što verovanje da će se kockice složiti vam daje samopouzdanje da sledite svoje srce čak i kada vam se čini da ste skrenuli sa utabane staze i to će da stvori odlučujuću prednost u životu."
- Steve Jobs -
*deo transkripta pozdravnog govora izvršnog direktora kompanije Apple koji je držao diplomcima Stenford koledža 2005. godine*
prevod preuzet sa sajta http://project-management-srbija.com
Нема коментара:
Постави коментар