Još od prošlog Szigeta htela sam do ostrva da stignem trajektom. Lucia mi je spomenula da može i tako da se dođe na festival.
Glavni problem tog 17. avgusta bio je što sam na glavi imala fascinator sa mačijim ušima, što ne razumem reč mađarskog i što nisam sačuvala instrukcije sa Google-a.
Bez uvrede Mađari, ali jezik nema sličnosti ni sa jednim meni poznatim anglosaksonskim jezikom.
Izgubljena u prevodu, umesto da odmah skrenem desno, čim sam sišla ispod mosta, ja skrenem levo.
5 kilometara pešačenja i tri nervna sloma kasnije, vratim se opet ispod mosta, odakle sam i krenula.
Ovaj put skrenem desno umesto levo. I vidim trajekt.
Kako odlazi.
BEZ MENE!!
Pomislim >>sve je okej, neću da se nerviram<<. Priđem ogradi da pogledam red vožnje.
Sledeći je tek za 30 minuta.
Okrenem se.
Odem do Meka.
Kupim krofnu i veliki šejk od čokolade.
U Budimpešti.
17. Avgusta 2015.
leto 2015 godine
Photography by: Kristina Živadinović
Edited with VSCOcam app.