Pre dve nedelje na ovaj dan u 5 ujutro stigli smo u Beograd. Bila je magla. Takav je ceo Decembar.
Tog 7og dana dvanaestog meseca vratili smo se sa Bleda.
Poslednji beg iz stvarnosti za ovu godinu.
Ali ovaj put u pravom smislu tog izraza. Bledsko jezero ima taj čarobni izgled.
Svetlo roze izlaske Sunca. Paperjaste kumuluse koji bezbrižno lebde iznad površine jezera. Graciozne labudove koji mirno jedre. Srednjovekovne kule i zamkove na vrhu litice.
Hladna, maglovita jutra koja pridodaju na mističnosti ovom drevnom mestu.
Četrnaest dana kasnije sedim ispred svog laptopa u Beogradu. U pozadini svira džez, a ja pokušavam da sastavim ovih deset rečenica. Pišem ih dugo i čitam iznova. Nisu mi nešto specijalne ove rečenice večeras, ali se trudim da budu moje. Sa rečenica prelazim na slike. Provlačim ih kroz plave filtere i dodajem roze tonove. Upravo tako sam ih videla svojim očima. Njih, te maglovite obrise planina iznad Bleda.
napisano 21.12.2015. godine
u Beogradu
slikano na Bledu
Upravo sa svog poslednjeg putovanja napravila sam svoj prvi video. Trejler za prvi video, zapravo. Ali, bitno je početi - pa makar i sa 30 sekundi! Sa ovim novim poglavljem završavam 2015-tu godinu, a u sledećem postu se prvi put osvrćem unazad i pravim sebi jedan mentalni podsetnik stvari koje sam uradila do sada.
Do sledećeg čitanja.
Kristina
xo.
